Dragi Fuvijanci...
Juče mi je bio definitivno jedan od najboljih dana u životu. Koncert u Sava Centru je nešto što ću pamtiti zauvek, dok me bude! Neko bi rek'o da preterujem, ali zaista sam oduševljena onime što sam juče doživela, uz ostatak Fuvijanaca koji se okupio tamo...
Dakle, juče popodne smo se Maja (koja me čekala kod Delta city-ja, kod koga sam ja uspela da pogodim glavni ulaz, ovo da obavestim Choko, koja se za to najviše brinula
), Cicka, Sarmica i ja skupile kod "konja" i onda, nakon kosultacija uz dunjevaču smo se zaputile ka Sava Centru. (napominjem da je Sarma Fuvijanac za primer, jer je na pomenuti sastanak kod pomenutog konja došla pola sata ranije) Sad, meni beše čudno što idemo nešto ranije tamo i žurimo... Tj, skontala sam da Cicka i Maja nešto muvaju sve vreme. Usput smo kupili jedno diiiiiiivno slonče za našu Ninu (sad sam se setila kako je nešto počelo da pišti na senzorima u prodavnici kad je Cicka ušla
i kako smo pitali za lutkice: "Je l imate slončeeeee?"), plišano, roze, šašavo. Onda smo stigli onako ludi i nasmejani do SC i nakon što smo se sastali sa Majinom drugaricom (kojoj je Maja pogrešno predstavila Sarmicu, rekavši: "Ovo je Sanja... Sara... Ovaj, Milica!"
)zaputili smo se na južni ulaz u SC. Tu smo prolazili kroza neke čudne i uzane hodnike i sad se smejem, jer sam se setila kako mi je dok smo se tuda provlačili Maja dobacila: "Ivana, pazi glavu!" (da ne pričam da su me sve vreme upozoravali na stepenike i sl, kako ne bih pala negde, duuuuše)
. Meni ni tada ništa nije bilo jasno, ali sam već počela da kontam da nam se sprema neko iznenađenje. Ni slutila nisam kakvo.
Stigli smo do južnog ulaza, videli Anu Bebić u prolazu i onda smo stali i čekali. Tu smo videli Vukašina, Sajka, Danijela, Milicu, Ivanu, Antoniju, Pidžu, Đoleta...nekog u prolazu, nekog iz daljine...Cicka je non stop nešto kuckala po telefonu, svi smo se nešto vrteli... I onda se začula Maja, onako k'o bez duše:
" Nina, ljudi...Nina!". Na ulazu je stajala jedna plava devojka, sva sitna, slatka i sa prepoznatljivim širokim osmehom...
Naša Nina...
Dok smo mi prišli do nje, već su je opkolila neka dečica. Ona je njih pitala: "Jeste vi moji forumaši?", a onda smo mi već prišli i rekli da smo to zapravo mi... Onda je usledilo rukovanje i upoznavanje... "Ćao, ja sam Nina" (i onaj njen osmeeeeeeeeeeeh, koji razoružava, ubija tremu) "Ćao...ovo ti je brat (za Sarmu)...Ćao, ja sam Ivana, ja papam
" E, tu nam je bila velika gužva, deca su tražila autogram i mi smo se malo pomerili da sačekamo da to Nina završi... Onda se pojavio Đole, klinke su počele da vrište, a Nina se, smejući se od uva do ova, izvukla do nas, uz reči: "Super, sad je stigao Đole, ja sam slobodna!" I tu smo se mi ispričali sa njom... Jao, ljuuuuuudi, kako je ona diiiiiiiiiivna!!! Eto, kad vam ja koja sam bila ubeđena da ću se onesvestiti kad je vidim, kažem da je ona toliko opuštena, neposredna i spontana da vi uz nju uopšte nemate utisak da pričate sa ovom našom Ninom, našom zvezdom... Osećate se kao da, u najmanju ruku, pričate s nekim koga već duže znate. Ona se bezbroj puta zahvalila na svemu, na podršci, na tome što smo došli... Pitala nas treba li da nam obezbedi neke karte, raspitivala se odakle smo svi došli, pričala šta će pevati na koncertu. Oduševila se slončetom i onda se slikala sa njim, a tu sliku vidite tamo na slikama... Kad smo je pitali kako će ga nazvati, kao poklon koji je dobila u ime svog Fuvijana, rekla je da mora da smisli ime. Mi smo predložili da se zove Fuvijanac, a onda je ona mrtva 'ladna odgovorila:
"Ne move, zato fto fvaki Fuvijanac mova da ima fvoje ime!", sa sve onim njenim osmehom.
"Možda ću ga zvat' Kantica", rekla je, aludirajući na onu našu priču sa chata o ljubimcima... "Da se zove kao...okolo...oko...okolokućaš", krenula je Nina u lomljenje jezika da izgovori i zasmejala se. Onda smo je pitali: "A, Nina, šta radi kuče?". Kroz osmeh, naravno, odgovorila je: "Kuče spava!"... "Kuče kaže AV!"
. Inače, pitali smo je što je nema na forumu od one noći kad smo Grejs, Sarma i ja cahtovale s njom, tj da nije to slučajno zbog toga što je zaključila da mi nismo baš normalni...
Nina reče: "Ja se samo sa takvima družim",
a to što je nije bilo na forumu opravdala je obavezama pred koncerte, kojih je bilo dosta. Naravno, doći će nam opet. E, onda je ona nas uvela na tonsku probu u SC i otišla da pravi frizuru. Naravno, pre toga smo se slikali (nećemo se mnogo zadržavati na detalju da sam ja morala da pravim neku glupost, pa sam kad sam krenula da je zagrlim uspela da se zamrsim u kaiš od njene torbe, na šta mi se ona ubila od smeha
) i taaaaaaaaaako.
INAČE, SVE TO JE BILO IZNENAĐENJE ZA NAS, KOJE JE ORGANIZOVALA NAŠA ANDREA, I ONDA JE UZ KOORDINACIJU SA CICKOM S JEDNE, I S NINOM S DRUGE STRANE, USPELA DA NAS SPOJI!!! DAKLE, JA VIŠE NEMAM NIJEDNU REČ DA JOJ SE ZAHVALIM! I, FUVIJANCI, DA ZNATE NAŠ ADMIN JE NAJDIVNIJI STVOR NA OVOM SVETU!!! Nakon našeg sedenja na tonskoj probi, gde smo se u drugom redu smejali kao šašavi ("Hej, vidite - živa kamera", rekoh ja kad sam videla onu klizeću kameru ispred bine
) , krenulo je... Koncert... Uh... Naša Nina je bila fenomenalna!!! Pevala je sledeće pesme:
1.
"Čija si", duet sa Aleksom, bili su oboje fantastični, meni je Nina pevala wooooooooow, izgledala isto tako - odeća, nastup, pokreti, sve besprekorno
2.
"My heart will go on" - duet sa Igorom... Ovako, oni su zvučali taaaaaaako dobro, da to ne može rečima da se opiše! Ona je bila u onoj crvenoj haljini i izgledala je kao Boginja... Kad je u jednom trenutku izbacila nogu kroz prorez na haljini, woooooow... Ukratko, naš komentar, nakon što smo duboko uzdahnuli je bio: "Ako smo mi reagovali ovako, kako li je muškarcima?"
3.
"Ništa novo", gde je
Sonji pevala prateće i određene deonice. Njih dve su bile isto sjajne zajedno, uigrane, vesele, raspevane... Nina opet pevala super.
4.
"One" i "Naj naj" - duet sa Vukašinom... To me je iznenadilo, jer njih dvoje nismo mogli pre da čujemo zajedno. To je zvučalo fantastično! Uklopili su se savršeno, otpevali sjajno.
5.
"Lijepa tena" - gde je Igoru pevala one deonice koje peva Andrea Šušnjar u originalu. Što rekla Cika, fascinirala me je. Možda je to bilo najveće iznenađenje od svega, jer smo čuli Ninu u pesmi koja baš nije u njenom fazonu, u delovima koji nisu baš za njen glas, a zvučala je savršeno. Ja sam se naježila tokom pesme!
6.
onu Lakinu pesmu i himnu su pevali svi zajedno i bili su preslatki. Čini mi se da ću ceo život da se ježim kad čujem onaj deo "srcata našit peat samo za vaaaas". Na onoj Lakinoj pesmi su mi ona i Sonja bile preslatke kako su igrale i trčkarale...Duuuuuše...
7.
"CARE" - NINA solo, uz prateće Igora i Sonju!!! Ljuuuuuuuuudi, ne može rečima adekvatno da se opiše kako je ona to pevala! Puna žara, energije, nasmejana, od početka do kraja pesme u pokretu, uuuuuuuuh... Znate kako je na Gali zvučala? E, sad je bila 100 puta bolja!!! Onda možete da zamislite kako je to bilo... Uostalom, videćete na snimku, mada je to uživo poseban doživljaj.
Inače, kako je Nina izlazila da peva, mi smo na balkonu ustajali i skakali (mada, igrali smo i uz druge pesme, naravno, ali kad je pevala ona smo bili najveseliji) i Grejs je svedok da su se tada uz nas dizali sa svojih mesta i ostali ljudi, he he he... Nina je podizala ljude, pevali su s njom, ali po završetku svake pesme smo se mi isticali po tome što smo vikali do iznemoglosti: "Nina, Nina, Nina!!!"
Utiske sa koncerta ću za sad da završim rečenicom:
NEKA MI SAD SAMO NEKO KAŽE NEŠTO LOŠE ZA NININO PEVANJE I GOTOV JE!!! ONO ŠTO SAM ČULA I VIDELA SINOĆ PAMTIĆU DOK ME BUDE!E, kad se završilo sve, ostalo je da se vidimo za Futavcem Grejsićkom, jer nismo uspeli da se vidimo pre koncerta... I onda je dok smo mi stajali i smišljali šta dalje, do nas prišla jedna pomalo zbunjena devojka i rekla: "Jesam ja na pravom mestu!". Bila je to Grejskićka... O tome kako je bila pogubljena, u pričaonici, da ne off-ujem ovde mnogo.
Uglavnom, od tog momenta, svi Fuvijanci koji su bili na koncertu su bili na okupu i onda smo krenuli da opet lovimo Ninu, da bi se i Grejsi videla s njom, a i mi joj preneli utiske s koncerta.
Tu je opet nastupila Andrea, koja je iako je bila kilometrima daleko, opet uspela da kontaktira Ninu i s njom nam dogovori novi sastanak!!! Samo nam je stigla poruka: "Nina vas čeka ispred Savskog ulaza, brzo to nađite!". Naime, ona nije izašla na taj južni ulaz/izlaz, jer je tamo bila masa ljudi koji su vrištali, skakali na OT-ovce, nego je bila tamo i onda nas je ČEKALA DOK NISMO STIGLI!!!
Ne mogu da vam opišem koliko je divna. Pričala je opet s nama o tome kako nam se dopao koncert, o svemu i svačemu, slušala naše utiske, pisala autograme deci koja su prilazila...slikala se...Sve vreme dok je stajala sa nama, čekali su je momci iz njenog benda... Inače, nju je interesovalo kako nam je bilo na koncertu i je l nam trajalo dugo. Mi rekosmo da nam je bilo malo i da bismo najradije hteli njen solistički koncert... Kad sam joj rekla: "Da, solistički kocert, al da traje jedno pet sati", napravila je preslatku facu, duuuuuuuša. Videlo se da joj je jako bitno da čuje naše utiske sa koncerta. Grejsi je upoznala Ninu i bila je sjajna, pribrana, kao i uvek. Onda je opet usledilo slikanje. Tj, Sarmica je zamolila još jednu sliku, i onda se slikala kako ljubi Ninu... Duuuuuuša... Onda su svi prišli i slikali se tako kako je ljube. Grejs će vam objasniti ko je najduže ljubio Ninu u levi obraz...
(sad sam gotova, ubiće me
). Nina se tako oduševila, smejala se non-stop i onda rekla: "A, mogu l' ja da poljubim nekog?!". Duuuuuuuuša naša (ovo sam sad rekla 555. put, ali tako je). Onda smo još malo pričali i u trentuku su se čuli nečiji koraci,do nje je dotrčala jedna devojčica, ukopala se ispred nje i vrisnula: "Niiiiiiiiiiiiinaaaaaaaaaaaa"
. To je bila jako komična i simpatična situacija, pogotovo Ninina reakcija,pružila je ruku i uz osmeh rekla: "Ja sam Nina...".
:lmao:Onda nam je ona rekla da treba da ide na žurku na "H2O" i mi smo kroz zezanje dobacili da nas povede, na šta je ona rekla: " E, znate da bih mogla, al ne bih mogla sve, zbog mesta...". I ona je stvarno bila ozbiljna! Bože, kako je divna. Opet nam je zahvalila za slonče i rekla da još razmišlja o imenu za njega. E, onda smo malo upali u problem, jer se pojavio ogroman broj dece, koja su je opkolila i nit' smo mi mogli da joj priđemo, nit' je ona mogla da se izvuče. Onda ju je dečko bukvalno podigao i odneo odatle
ali bukvalno... Onda se ona nama još jednom zahvalila tako što je Andrei pisala poruku.
Mi smo bili presrećni, a znam da su i drugi, kao i ja još dugo sabirali utiske, ako ne rade to i sad!
Šta reći o Nini, a da nije već rečeno! Predivna, prelepa... Osoba sa neverovatnom harizmom, energijom... Neverovatno neposredna, duhovita, pozitivna. Ta devojka prosto zrači, sija. Zvezdice u njenim očima, onaj osmeh - uživo, to je sve 10 puta lepše i upečatljivije, da znate. Uživo je još lepša nego preko tv-ekrana, i to da znate. I glas joj je predivan... Ma, sva je nekako nestvarna!!! Posebna je, zaista nesvakidašnja osoba, u njenom društvu provesti i par minuta je prelepo... Hvala joj što je bila s nama, što je odvojila vreme da nam se posveti! I to dva puta, između svih obaveza koje je imala!!! Hvala Andrei, što se opet potrudila da nas iznenadi, što je učinila to da upoznamo Ninu! Još jednom da kažem da nam je tamo strašno falila, ali da smo mislili na nju i trudili se da je izvestimo o svemu što se dešava!!! I, kad je prijavljujemo na konkurs za najboljeg Admina?
Koncert je prošao, utisci su ostali, uz želju da se sve ponovi, da nas Nina opet rastopi svojom pojavom, svojim glasom... Svi Fuvijanci su bili super dok su pričali sa Ninom, iako su se mnogi od nas tripovali da će se pogubiti...
Ja se izvinjavam što je post dugačak kao roman, ali mi je zaista bilo bitno da vam dočaram sve detalje, kako biste eto i vi koji niste bili, nažalost, osetili bar deo atmosfere od sinoć!
PS: Prema poslednjim informacijama, slonče je dobilo ime. Nina je javila da se zove Florijan Kant, a da mu je nadimak Kantica. 
Home
. Svi se ovi krenuli slikati s Ninom tako što je ljube u obraz i aj kud svi Turci, tu i mali Mujo, stanem i ja i poljubim je. Crkava baterija od aparata. Ja se opet priljubim na nju, bude mutna slika. Aj opet! Ja i dalje ljubim sirotu Ninu, a mojoj miloj cimerki se omakne da uslika beton i nečije cipele. Aj opet. I tu već Nina kaže: Aman, izljubismo se, mogle smo film snimiti. 
A, ja, jooj reko slikaj više, ženoo...I konačno ok slika. Majko moja...Ona Chokolada će me ubiti od zezanja, a Ivana neće prestati pominjati dok sam živa.
