by Janche on Fri Jul 31, 2009 1:53 pm
....ajoooj....umirem od smeha...evo mama me gleda i pita jel' sam dobro...
ea sad moji blamovi...
Ovo je bilo pre 2-3 godine..
Zvoni telefon i ja sva vazna dotrcala da se javim...Zvala neka zena,ali ona ima potpuno isti glas kao moja baba...I ja sva vazna vicem ''Oooo baba,pa ne javljas se dugo...ja mislila da dodjem kod tebe,al' sad ne mogu''
I tek ce meni ta zena ''Aloo,bre mala nisam ja tvoja baba''
A ja zanemela,pocrvenela...u sebi vicem ''jaoj Jano 'izem ti sve''
I ta zena kaze ''Boze me sacuvaj,ova danasnja omladina nije normalna'',nasta sam se ja samo prekrstila...I tako sam ja prekinula slusalicu,sva crvena...a nisam ni pitala koga zena trazi...
Evo i drugog
Ovo je bilo 5-6 posle onog blama...
Dosli kod nas,neki tamo porodicni prijatelji...Muz i zena...I ta gospodja nosila pomorandze...i ja kad sam to videla(posto nisam smela da ih jedem,nesto mi iskace od njih
),ja kazem
''Izvinite teta Miro,ali ja nesmem da jedem pomorandze...Tako da cete morati vi da ih pojedete''
Ona se na to nasmejala i rekla ''Nisam ja to tebi donela''
A ja u zemlju da propadnem
...Mislim se...''Kravo jedna,aj' jos nesto reci''(to sam mislila za sebe)
Od tada...nit' se javljam na telefon nit' silazim dole kad dodju gosti...
I tako dodjemo mi do mesta koje se zove Kula i ta devojka sto je sedela do mene drmne me da se pomerim posto ona izlazi. Verovatno mi je nesto rekla, ali nisam je cula jer sam slusala muziku. Cim je ona izasla ja skontam da joj je ostala kesa, zgrabim je i potrcim prema prednjim vratim i ne primetim 2 stepenika ispred i prospem se koliko sam dugacka direkt pred vozaceve noge. I jos za sobom vucem diskmen jer sam zaboravila da mi je bio u krilu. On se raskacio, odleteo na jednu stranu, CD na drugu, slusalice i dalje u usima...Vozac skocio da mi pomogne jer sam i glavu udarila o kontrolnu tablu, ulazi i kondukter, ja lezim na podu i vicem: "Zaustavite onu devojku, zaboravila je kesu!" kad ce meni kondukter: "Ma, ona je otisla u WC, sad ce se vratiti. Izvadi to cudo iz usiju, os da se ubijes tu, jao deco, deco..." A ja...Ne verujem sta mi se desava.
I ja se sad tome smejem. 
Kud cu, sta cu, aj ja korak po korak nazad. Trazim zbunje da se sakrijem ili neko povece drvo i nista zgodno ne ugledah. Resim ja da stanem kod kapije jedne tu kuce koja je prva do coska. Ta kapija je uvucena i taman se ne vidim. Mislim se, valjda ce skrenuti levo ili otici pravo (posto sam ja desno, jel). I cujem ja glasove priblizavaju se, neki odlaze levo, a dvojica prema meni. Jao, kuku meni, sta cu. Istupim ja malo iz tog udubljenja i vadim mobilni i stojim kod brave kao da misle da je to moja kuca pa kao otkljucacu kad otkucam poruku. Staju oni pored mene i vade kljuceve....To je NJIHOVA kuca. 
E, i sad posizim kad se toga setim.
Pa dobro si ti prosla 
Jake mi vajde od tvog ukoravanja Ivane.. Ništa, moraću ja stvar uzeti u svoje ruke! .... Al kako ću ja..ima odma da me banuje, ja nisam funkcioner..hm.. Neću se mešati ipak..ili hoću? hm... 